Autorski tim u sastavu Miljana Zeković, Slobodan Jović, Dragana Konstantinović, Bojan Stojković, Mario Maleš, sa saradnicima Katarinom Dojčev, Ninom Čegar, Petrom Bajunovićem, Julijanom Konstantinović i Suzanom Mitrović osvojili su treću nagradu na urbanističko-arhitektonskom konkursu za Kompleks memorijalnog centra žrtava Pogroma u Bačkoj, sa projektom pod nazivom OSTRVO SEĆANJA.
Kompleks novosadskog memorijalnog centra tematski, idejno i prostorno predstavlj osnov i oslonac kolektivnog sećanja na događaj i žrtve Pogroma u Bačkoj. Zamišljen kao monumentalna, u lokaciju utopljena struktura, arhitektonska forma ostrva sa kontekstom iz kojeg izranja čini neodvojivu celinu. Objekat utiskuje sopstveni sistem vrednosti u okolinu, sagledan kroz:
• Odnos prema neposrednom urbanističkom okruženju;
• Programe kojima je definisana namena objekta i
• Ispunjenost kvalitativnih uslova javnog objekta na zadatoj lokaciji.
Višeslojnost uzajamnog dopunjavanja predloženog rešenja i konteksta u koji je pozicionirano, prisutna je u neprekinutoj zelenoj oazi – prostoru prirode i sećanja, osnovnoj vrednosti kompleksa memorijalnog centra. Širenjem granica zelenog pokrivača lokacije preko predloženog rešenja planiranog objekta, ostvarena je jedna od osnovnih vrednosti ovakvog pristupa – integrisanje memorijalnog parka, u njegovoj grupnoj formi, u novu arhitekturu. Krov objekta planiran je kao zelena površina, kao poseban vrt sećanja, kojem se pristupa direktno iz spoljašnje sredine, sa Bulevara despota Stefana i sa keja, čime on postaje deo javne zelene površine ovog dela grada; ili mu se pristupa iz objekta, kada dostizanje vrta predstavlja kraj priče o Pogromu, koja programski određuje objekat. U memorijalnom parku, predviđeni su rasadi pažljivo odabranih biljnih vrsta, ukrasnih trava i trajnica, čije vreme cvetanja i punog volumena pokriva godišnji vremenski interval.
Memorijalni park u sebi integriše 14 skulpturalnih formi, 14 oslonaca sećanja, materijalizovanih u kamenu, visine od 0.5 do 2.5 metra. Ovi oblici razvijeni su iz preklopljenih otisaka konstrukcije objekta, otisaka programske šeme stalne izložbene postavke i otisaka svetih simbola vere, a koji u daljoj interpretaciji prenose ideju o 14 tačaka Pogroma u Bačkoj. Okolinu objekta čine travnate površine, upotpunjene očuvanim postojećim sadnicama i dodatnim pošumljavanjem, posebno u delu ka Kreativnom
distriktu. Ovaj specifičan međuprostor dodatno je obeležen kombinovanjem sadnje lišćarskih i četinarskih vrsta vegetacije, što je pristup nedovoljno zastupljena u domaćoj pejzažnoj praksi, a omogućuje jasno markiranje pozicije spomen-obeležja u ovoj šumi.
Članovi žirija: dr Vladan Đokić, dipl. inž. arh, Branislav Mitrović, dipl. inž. arh, dr um. Monika Bilbija, dipl. inž, Dušan Miladinović, dipl. inž. arh, Dušan Stevanović, dipl. inž. arh, dr Gordana Petković, dipl. istoričar, Petar Đurđev, dipl. istoričar, Protojerej Vladan D.Simić, dipl. teolog Ladislav Trajer, menadžer bezbednosti i VIP protekcije obrazložili su svoju odluku na sledeći način:
U arhitektonskom smislu, za razliku od većeg dela pristiglih rešenja, ovaj koncept se okreće izrazito kompaktnoj i monohronoj formi ostrva koja na prilično direktan način uspostavlja odnos prema karakterističnom urbanom kontekstu naselja Liman. Oblikovanjem neposrednog terena kao jasnog pejzaža nastavka Limanskog parka, memorijalni centar, iako rigidan u konačnici, postaje njegov integralni deo.
Pre svega, ovakva slobodnostojeća – paviljonska struktura svojim vertikalnim programskim sklopom nudi kvalitetno funkcionalno rešenja zadatog programa i estetičnost javnog objekta. Troslojna prostorna organizacija (javna zona – postavka – memorijalni park) direktno se manifestuje na fasadi kroz smenjivanje prazne i pune forme. Tim gestom unutrašnji prostor uspostavlja dvojaku interakciju sa okruženjem – u graničnim nivoima on je nedvosmisleno javnog karaktera i “uvlači” posetioce, dok zatvorenom formom centralnog nivoa pmogućava svu neophodnu ambijentalizaciju i introvertnost zone postavke i “zaštitu” pojedinca tokom procesa priče. Slično kao i drugonagrađeni rad, iskustvo postavke je vešto realizovano upotrebom arhitektonskih, scenskih i dramaturških elemenata, otvaranjem novih vizura, kao i pažljivim odabirom materijala i kolorita.
Ipak, utisak je da je pomenuta interakcija u jakom disbalansu i da je bolje realizovana kroz blago ukopavanje suterenskog ulaznog dela, nego kroz povezivanje prostora memorijalnog parka sa okruženjem preko dva strma i suviše sugestivna stepenišna kraka. Na taj način, taj osobeni krovni parkovski prostor možda i previše postaje okrenut sebi, preteći da i doslovno postane “ostrvo” dostupno isključivo kroz percepciju završne scene.
Izveštaj žirija možete pogledati ovde.