DOM – Idejno rešenje rekonstrukcije Doma Revolucije u Nikšiću

Konceputalno obrazloženje rešenja

Domu Revolucije više nije potreban grad – on jeste grad!

Dom Revolucije u Nikšiću, posmatran kao specifična prostorna okolnost, prvenstveno u svetlu aktuelizacije problema njegove dalje sudbine, a koji zahteva aktivan odnos sa sadašnjim trenutkom, usmeren je ka potrebama grada Nikšića, njegovih stanovnika i šireg okruženja, ali istovremeno i ka rasvetljavanju višedecenijske stagnacije u izgradnji objekta, potrebi za sećanjem na revolucionarnu prošlost grada, ali i na sam originalni projekat Marka Mušiča. Ovaj arhitektonsko-urbanistički fenomen predstavlja trag ideologije koja je Nikšić svojevremeno markirala kao jedan od vodećih gradova Jugoslavije u promociji socijalističkih vrednosti, rada i napretka. Kako je, nakon decenije aktivne izgradnje, gradilište zatvoreno i zanemareno na dvadeset i šest godina, Nikšićani su uskraćeni za simbol grada, simbole junaka i sećanja, za multifunkcionalni centar jedinstven u regionu, ali i za bilo koju alternativnu upotrebu ove centralno pozicionirane gradske lokacije.

Smatramo da je objekat Doma Revolucije danas izuzetno vredno nasleđe Nikšića, koje je vrednije razmatrati kao simbol nekadašnje i buduće moći grada, nego ga prostorno anulirati. Stoga zaključujemo da, u funkciji uspostavljanja novog konteksta i ukupnog novog sistema vrednosti, objekat Doma Revolucije zahteva nove prostorne odgovore, pre svega u domenu programske aktuelizacije, programske diverzifikacije i programske održivosti.

Transliranjem vrednosti društvenog konteksta posleratne Jugoslavije u prostorno-programski okvir kuće, tipologija domova revolucije uopšte označena je kao izvesna ideološka utopija. Konceptualizacijom multifunkcionalnog objekta kao mikrourbanizma – mikrokosmosa, grada u gradu, ultimativnog sistema socijalističkih vrednosti, postavljena je baza za kontinuiranu komunikaciju objekta sa stanovnicima, koji bi, privučeni kulturno-edukativnim sadržajima definisanim prvobitnim projektom iz 1976, provodili vreme u i oko objekta, u socijalnim kontaktima, kao aktivni posmatrači / spontano organizovani korisnici. Od trenutka u kom započinje izgradnja, projektant vrši dalju razradu i razvoj planova. Horizontalna, ali i prostorna oblikovna razuđenost udvostručuju površinu objekta, a utopistička ideološka osnova prelazi u produkciju lične utopije projektanta, u Mušičev opus magnum. Sledeći definisanu utopijsku liniju, prostornim intervencijama u novoprojektovanom rešenju, predlažemo prelazak na tip metakontekstualne utopije – utopije zasnovane na slojevitim vrednostima svih prethodnih rešenja; oslonjene na odabrane svetske arhitektonsko-urbanističke tendencije, primenjene na lokalni kontekst Nikšića.

Metakontekst koji određuje novoprojektovano rešenje Doma Revolucije generiše i njegov ukupni novi potencijal, zasnovan je na sledećim urbanističko-afirmativnim teorijama:

Rem Koolhaas / BIGNESS /
Nemogućnost istovremene kontrole svih delova „velike“ zgrade neminovno vodi ka programskoj fragmentaciji. Neophodno je programski osvojiti delove kuće na takav način da svi delovi i dalje konvergiraju celini. Samo na ovaj način organizovana „velika“ kuća će omogućiti programima koje obuhvata nezavisno, ali i uzajamno funkcionisanje u okviru velikog hiper-arhitektonskog entiteta.

Aaron Betsky / SPRAWL /
Rasprostiranje kao tema zahteva neograničenu površinu. U slučaju primene na konkretan slučaj Doma Revolucije u Nikšiću, rasprostiranje se odnosi na programsku diverzifikaciju stalno promenljivih podprogramskih celina, koje svojim interrelacijama obuhvataju korisnika / posmatrača / konzumenta, čineći za njega nemogućim da odredi granicu programskog rasprostiranja. Kako se „sprawl“ organizuje oko žižnih tačaka u prostoru, magneta značenja, tako se kao programska komponenta u novoprojektovano rešenje uvode „atraktori“ – usmereni prvenstveno ka lokalnoj zajednici Nikšića, a proistekli iz prostornog delovanja.

Nishat AWAN, Tatjana SCHNEIDER, Jeremy Till / SPATIAL AGENCY /
Strategija Prostornog delovanja u funkciji aktiviranja Doma Revolucije usmerena je ka građanima Nikšića. Kako je nekadašnja ideja o potencijalnom samoorganizovanju posetilaca u Domu Revolucije uslovljavala kvalitet ukupne realizacije programa, tako novoprojektovanom prostornom situacijom upućujemo na niz prostornih mogućnosti za realizaciju programa za kojima građani Nikšića imaju potrebe i koje lično diktiraju. Prostorno delovanje podrazumeva postojanje korisnika-aktiviste, koji polaže pravo na prostor, na kuću, na grad.

Kompleksna teorijska podloga obezbedila je konceptualnu određenost ka novom rešenju kao PROSTORNOM HIBRIDU POTREBA I SEĆANJA. Daljim razvojem ovog koncepta i njegovom materijalizacijom, građani Nikšića dobili bi, nakon dvadeset i šest godina, mogućnost da ponovo osvoje prostor koji im pripada i, umesto negodovanja i izbegavanja, prihvate izazov realizacije stalne, aktivne, dinamične programske promene, koja zavisi direktno od njihovog angažovanja.

Koncept prostornog hibrida potreba i sećanja realizujemo kroz sledeće kvalitativne odrednice:

RACIONALIZACIJU – Zauzimanjem etičkog stava da se u svemu oslanjamo na Mušičev originalni konkursni rad iz 1976, kao i na njegovu postojeću prostornu posledicu 2015, ukazujemo na potrebu za racionalnim korišćenjem prostora i sredstava. Smatramo da bi se eventualnim rušenjem postojeće strukture izgubila vredna komponenta istorije i memorije grada, te da je neophodno rehabilitovati, revalorizovati i revitalizovati, što ovim programskim rešenjem predviđamo.

EKONOMSKU ODRŽIVOST – Uvođenjem korpusa komercijalnih sadržaja, vršimo promenu funkcije objekta, koji se u novom svetlu okreće ka održivoj tržišnoj politici. Komercijalni sadržaji se u vidu lokala prvo pojavljuju u prenamenjenom delu izvedenog objekta (uz ulice Dr N. Miljanića i Njegoševe), a zatim i lokala veće kvadrature u novoprojektovanoj strukturi uz ulicu Dr Nika Miljanića. Komercijalno-promotivni sadržaj info-centra Nikšićkog kraja, „Pirlitor“, u kom se čuvaju i promovišu istorijske činjenice, ali i mitovi i legende ovog kraja, levitira iznad binskog tornja velike dvorane, menjajući donekle postojeći vizuelni pejzaž uspostavljenom prostornom dominantom – novim simbolom grada.

AKTIVACIJU – Ponovnim promišljanjem Mušičeve promenade odlučujemo se za reaktiviranje ovog energetskog toka, postavljanjem dve dominantne komunikacije kroz objekat, čime omogućujemo uvođenje izvesnog linearnog reda u intrakomunikacijski sistem. Poseban oblik aktivacije oslanja se direktno na strategiju prostornog delovanja i podrazumeva zauzimanje unutrašnjih i spoljašnjih prostora u i oko objekta od strane lokalne zajednice. Za ovu vrstu aktivnosti i realizaciju programa za kojima stanovnici grada imaju potrebu, predviđeni su prostori:
a) glavnog komunikacijskog toka (kraćeg) unutar objekta, duž kog se postavljaju efemerne pop-up paviljonske strukture;
b) niše na galerijama, prvobitno namenjene diskusijama i polemikama, označene su sada kao prostori koje je moguće zauzeti konkretnim efemernim programima;
c) prostrani hol iza binskog prostora velike dvorane (prethodno razmatran kao „zadnja bina“ i prostor ispred TV studija);
d) spoljašnji prostor u direktnom dijalogu sa unutrašnjim delovima objekta koji udomljuju ovu aktivnost, označen kao tradicionalno guvno, na koje je pozicionirana pijaca uz prostor za socijalizaciju, razmenu mišljenja i aktiviranje u odnosu na potencijalne nove programe kuće.

SIMBOLIKU – Konceptom sećanja na sećanje određujemo se prema prethodno definisanoj memorijalnoj auli i memorijalnim ostrvima. Markiranjem ovih elemenata kao važnih simbola nekadašnjeg projekta, zadržavamo ih u novouspostavljenoj situaciji u kojoj se nalaze u spoljašnjem prostoru. Ovi elementi formiraju izvesnu arhitektonsku skulpturu na širokom trgu, koja naglašava nove prostorne modifikacije kuće i podseća nas na to na koji način je bilo planirano da se koristi prema svojoj prvobitnoj nameni. Uz svetlo iz svetlosnih topova koji se nalaze u unutrašnjosti ovih oblika, Nikšić dobija još jedan simbolički element, koji podseća na slojeve sećanja koje ovaj prostor reflektuje iz svoje unutrašnjosti.