Spens: mera grada

Prolog

Knjiga Spens: mera grada rezultat je višegodišnjeg rada njenih autora, oslonjena i na napore drugih istraživača, savremenika, korisnika, svedoka i učesnika, koji su takođe dali svoj doprinos razumevanju nastajanja i trajanja Spensa.

U trenutku kada je sudbina objekta donekle trasirana aktuelnom odlukom da se objekat rekonstruiše, ova knjiga pokušava da reafirmiše odnos grada, građana i struke prema Spensu. Razumeti ovu kuću znači razmontirati kompleksne kontekste njenog nastanka: politiku i društvo koje ga je zamišljalo i gradilo, specifikum grada Novog Sada, ali i pokrajine čije je on središte, finansiranje i koncept samodoprinosa, tehničke i tehnološke osnove njegove efikasne izgradnje. Na ovaj način, moguće je razumeti motive, potrebe, očekivanja i rezultate urbane sredine koja je kreirala osnove za razvoj objekta, i na kraju ga ostvarila. Zbog toga, vrednost i značaj objekta leži, možda iznad svega, u refleksiji društvenih uslova koji su ga stvorili, kao i vrednosti koje je to isto društvo negovalo i ugradilo. Upravo u tome leži i najveći problem njegovog razumevanja i vrednovanja. Ako je Spens „posledica“ jugoslovenskog samoupravnog društva, ti epiteti značajno određuju njegov status disonantnog nasleđa u sadašnjosti. S druge strane, posmatranje objekta izvan ovog konteksta, oduzima mu razumevanje najviših principa predmetnog opusa – njegovu modernizujuću, humanističku i emancipativnu funkciju, čime je on jednovremeno odraz urbaniteta, ali i mesto sa kojeg se razvija urbani život.

Druga dimenzija njegovog vrednovanja je složenost tipa polivalentnog objekta, gde je sport povod za realizaciju mnoštva društvenih aktivnosti, s idejom da se ostvari novi društveni centar. Osobenosti ovog tipa istraživao je arhitekta Janković kroz niz svojih projekata, usađujući iskustva drugih sredina i u novosadski Spens, koji je otišao možda i najdalje, predstavljajući svoj miks funkcija pod jednim, zajedničkim krovom. Ovim, objekat se uvrštava u vredna dela jugoslovenskog modernizma, izuzetno po svojim programskim opredeljenjima, ali i tehnološkim rešenjima koja su ukazivala na aktuelnost arhitektonske prakse u evropskim okvirima. Relacije ove megastrukture sa okruženjem posebno su značajne, i to kao odluka da se urbani potencijal postavi u središte koncepta. Suživot sporta, zabave, kulture, trgovine i pešačkih tokova regulisan je i komponovan kroz specifične odnose funkcionalnih celina, kao ostvarenje jedinstvene vizije sportskog pejzaža.

Spens je 2021. godine proslavio četiri decenije svog postojanja; preživeo je tranziciju, sa trajnim dokazima o „snalaženju“, borbi za održanje, improvizaciji, nesavesnoj uzurpaciji i odlukama „sa vrha“. Njegovi savremenici – objekti Jankovićevog jugoslovenskog arhitektonskog opusa, nisu imali ovakvu sudbinu. Ovi procesi trajno su zamaskirali kvalitete prostora Spensa, uvodeći objekat u ciklus daljeg propadanja, gde kao tržišno neatraktivan prostor treba da „dokaže“ svoju rentabilnost u novim okolnostima trajanja. Iako Spens nije tržni centar, čini se da su današnja očekivanja nepravedno orijentisana u tom smeru.

Iako je „starost“ Spensa u odnosu na trajanje arhitekture zapravo tek adolescentska, zanimljivo je da je njegova istorija prepuna nepoznanica. Podaci, arhive i istraživanja koja su dostupne nude, i dalje, fragmentisanu sliku objekta, ukoliko želimo da ga razumemo u svoj svojoj kompleksnosti. Ubrzani proces realizacije objekta, pomeranjem događaja SPENS sa 1983. na 1981. godinu, ubrzao je i postupke i procedure. S druge strane, vrlo specifičan savremeni odnos prema čitavom korpusu jugoslovenskog arhitektonskog nasleđa još uvek određuje i odnos prema njemu – izvan mogućnosti da se sagledava kao nasleđe, zbog svoje recentnosti, ali i svoje socijalističke aure.  Zbog toga, ova knjiga je i pokušaj sistematizacije, analize i kontekstualizacije trenutno dostupnih informacija, i kreiranja prve sveobuhvatne stručne analize, s nadom da će tekstovi, formirana bibliografija, spisak arhiva i dokumenata biti intrigantni za nove istraživače da se dalje bave pitanjem ovog društveno angažovanog objekta.

Ipak, ova knjiga je samo delimično istoriografska. Svi naši napori oko razmršenja istorije Spensa išli su u cilju boljeg razumevanja njegove sadašnjosti, zarad njegove budućnosti. U svim formatima u kojima smo se bavili objektom, ili organizovali događaje u njemu, preispitivani su potencijali objekta za postojeće i nove funkcije, kako bi se ispitali scenariji njegove budućnosti. U tom smislu, ideja ove knjige je da reafirmiše naš odnos prema objektu, kako bi se razumeo kao mera (urbanosti) Novog Sada, dokaz, znak, ili čak spomenik savremenosti, u prošlosti, sadašnjosti, ali i budućnosti. Odluka da se objekat rekonstruiše je odluka da se ne odustane od negovanja vrednosti koje ova arhitektura predstavlja, izvan „prilepljene“ socijalističke etikete. Zbog toga, uspostavljanje novog pristupa Spensu nije zasnovano na konzerviranju, nego na pažljivoj programskoj pripremi za novih 40 godina, osetljivoj na pitanja javnog interesa, koji su usađeni u njegovu genetiku, uz negovanje prostornog i oblikovnog integriteta, te njegovih „programskih i prostornih konstanti“[i]. Trenutak u kojem je Novi Sad odlučio da mu je Spens potreban, trenutak je u kojem započinje i ova priča…

Autori

Knjiga je predstavljena u okviru projekta Novi Sad – moderni grad, februara 2022.godine, u prostoru Hola 8 na Spensu.